Kola u narodnoj tradiciji

U Srbiji se oduvek na svadbama i proslavama bilo kojim drugim povodom igralo i veselilo. Kola su bila i ostala način ispoljavanja igre, radosti ali i identiteta našeg naroda. Kroz istoriju kola su se igrala nakon poljskih radova kao i na veseljima, verskim praznicima i mnogim drugim narodnim okupljanjima. Kola su se igrala i na vašarima a zvuci kola čuli su se nadaleko.

Igranje u kolu obično je bilo način da se mladi upoznaju, da se razmene pogledi i da nastane nova ljubav.

Srpska kola su se kroz istoriju srpskog naroda igrala, menjala, neka su zaboravljena, nova su se stvarala. Svaki kraj u Srbiji poznat je po određenom kolu po određenoj vrsti igre.

Kola kao čuvari nacionalnog identiteta srpskog naroda igraju veoma važnu ulogu i u predstavljanju Srbije u kulturnim okupljanjima i kulturnim međunarodnim manifestacijama.

Trubači su uvek bili muzičari koji su svirali kola i još u vreme kada nije bilo električnih pojačala, ozvučenja i razglasa trubači su svojom glasnom muzikom davali melodiju svakom kolu. Trubačka muzika je oduvek bila popularna u narodu za svaku vrstu veselja jer se uvek tražila muzika koja se čuje dalje i bolje.

Najpoznatija srpska kola su:
Akordeon kolo, Banetovo kolo, Beljajka kolo, Biserka kolo, Bogdanovo kolo, Bugarsko oro, Carlama, Ciganska pletenica, Danilovo kolo, Dunavsko kolo, Gocino kolo, Gunj kolo, Harmonikaška zavrzlama, Igrački merak, Jatagansko kolo, Jeseničko kolo, Kandoro, Karmelino kolo, Kekino kolo, Knjaževačko kolo, Kokonjeste kolo, Kolo iz Dragova, Kolo iz Krčmara, Kolo iz Opornice, Kolo iz Rekovca, Kolo u šest, Koncertno kolo, Kruševljanka, Kruševljanka kolo, Lagani preplet, Lapovka nova, Laznicko kolo, Lazničko kolo, Leptir kolo, Levačka setnja, Ljubav na seoski nacin, Makedonsko oro, Malo šaraj malo varaj, Maradonka kolo, Markovo kolo, Medeno kolo, Meraklijsko Kolo, Micino novo kolo, Miladinovo kolo, Milankino Kolo, Milanovo kolo, Mileševka, Milutinka, Mladenovačko kolo, Mladenovo kolo, Momački koloplet, Moravac kolo, Moravski povetarac, Moravski vez, Najciganskije vašarsko kolo, Oreovačka šetnja, Paraćinka, Povođansko kolo, Požarevački vetar, Požarevljanka, Radničko kolo, Radojkino kolo, Rakobarka, Ristovka, Rubin kolo, Rumunska pesma, Rumunsko kolo, Skandal kolo, Slatko kolo, Stara vlajna, Svilen konac, Tašmajdansko kolo, Tokino kolo, Traktorsko kolo, Uzičko kolo, Vesnino kolo, Vladanovo kolo, Vlaska suza, Vlaška dvojka, Vlaška lepotica, Vlaška narodna igra, Vlaški korak, Vlaški pojas, Vojkanovo kolo, Vragolanka, Vragolasto nadigravanje, Zlatovka, Zrnce kolo, Zvečanka kolo, Čačak, Čiča Obrenovo kolo, Čukaričko kolo, Šabacka čivija kolo, Što ti je Stano mori, Šumadijsko kolo, Šumadijsko pitomo kolo, Žar kolo, Župsko kolo.

Kola su se igrala, judi družili na vašarima povodom verskih praznika, ljudi su se okupljali i tu se izdaleka mogla čuti trubačka muzika. Zvuci trube dopirali su do susednih sela i pozivali na okupljanja, na igru i veselje.

Orkestar trubači Balkanika svojim trubačkim umećem u sviranju kako starinskih tako i novih i modernih srpskih kola doprinosi očuvanju tradicije i na svim vašim veseljima i proslavama, svetkovinama i na kulturnim manifestacijama podiže raspoloženje i poziva na veselje i igru.

Svako kolo je drugačije ali zajedničko je lepota druženja i prijateljstva na veselju. Uživanje je proputovati Srbiju, varoši, sela i biti na veseljima svirajući za sve ljude, mlađe i starije, činiti ih srećnim i veselim.

Naš orkestar trubača Balkanika sa radošću svira na svakom narodnom veselju. Sviramo najlepša i najpopularnija kola, kola koja vi volite i uz koje se najviše veselite, sviramo sa takvim žarom da gosti, kad začuju naše trube, ustaju sa stolica i hvataju se u kolo.

Pozovite nas putem telefona, Vibera ili WhatsAppa i mi ćemo rado odgovoriti i na vašem veselju svirati najlepšu trubačku muziku i najbolja kola Srbije.